Spaček

 

 

Stoji Ilija s čigrama u očima

Rahat od stvarnosti

Gleda svog starog Spačeka,

Krntija davno izdahla

i više od pola istruhla

 

U rijetkim napadima računa

upita sebe samoga:

Što li te kupih, koturalo jadno!?

Dumam o tome evo deset ljeta

Nit znam vozit koturala

Nit imam kokoši za ćumeza

 

Krntija stara šuti, ništa ne odgovara

A previše bi i bilo očekivati od nje to

Te Ilija sačeka još nekolko godina

Dok spačeka hrđa svega ne ogloda

 

Kad ga jednog dana ugleda tako jadna

Nešto teško dođe mu u glasnicama

Te sjede i napisa pjesmu Spačeku

Tako divnu i lijepu da nije mogla

Stati ni u kakvu teku

 

Tek tad na zalasku njihovih putanja

Spozna veseli Ilija zašto onomad kupi

Spačeka.

 

Iza čovjeka i stvari

Ostade pjesma ljubavna

 

 

 

                                             Iliji Ladinu, ET, 16.02.2008.