Čobani

 

 

Šta vi, bogati, tamo u dijaspori radite?

Znam, pitaće poslije i kolika mi je plata

I kako i on da dođe do nje.

Mi smo čobani, kažem ja.

Kakvi bolan čobani? Zar i tamo ima stoke?

Stoke ima svugdje, i u svakom ljudskm stadu

Ali mi tamo, u dijaspori da prostiš, ne čuvamo ovce.

Nego šta, uporan je pitadžija.

 

Čuvamo naših pet prsta, izmotavam se ja.

Kakvih, bolan, pet prsta?

A ja dignem ruku, onako ko što nas stećak i uči

I sve mu na prste nabrojim:

KULTURA, jedan

TRADICIJA, dva

IDENTITET, tri

JEZIK, četiri

I VJERA, pet

 

I sklepam od tog pjesmu

I kažem djetetu – deder, nauči napamet

Jer ovih naših pet poštenih prsta

Ugrožena su vrsta

 

A onaj vrli pitadžija trepće očima

I sve nešto odbrojava na rukama

Valjda će skontat da je pet

Nešto više od tri prsta.

 

 

                                                                          ET, 16.02.2008.